Рођен 11. Јуна 1972 у Ужицу. Све време живи на Златибору. Завршио Средњу Електротехничку школу, а 2015. године на Факултету спорта и физичког васпитања (ДИФ-у) за Оперативног тренера у смучарском трчању. Са 8 година почео да тренира нордијско скијање у тадашњем клубу „Јанићије Јеремић“ на Златибору. После краће паузе због дешавања у земљи током 90-тих, 2001. године заједно са Милошем Глишовић и Радојком Јелисијевић оснивају Смучарски Клуб „Златибор“, где тренутно ради као тренер. Он је годинама у назад деци коју тренира, не само тренер, већ и мало више од тога. Понајвише трећи родитељ, који из сенке, мудро и брижно, чини све да његови такмичари буду прваци и асови али и личности без мрље у каријери и животу. Многи од њих су данас људи са дипломом, уважени и поштовани грађани који са пуно љубави причају о данима на скијама и свом тренеру РАДОСАВУ ЈЕЛИСИЈЕВИЋУ ТОТИ

 

А – АМБИЦИЈА, АУСТРИЈА

Како у спорту тако и у свакодневном животу и раду, без амбиције нема постизања жељених резултата.

Захваљујући спорту, доста сам пропутовао по Европи. Једна од земања коју сам међу првима посетио је Аустрија и доста ми се свидео њихов начин живота, уређење. Људи су доста слични нама, макар у руралном делу, у коме сам највише и био. Ваљда утицај имају и наши који живе тамо. Једна од земаља у којој бих могао живети поред Србије.

 

Б – БОРБА, БИЦИКЛИЗАМ

Цео живот је једна Борба, борба за оцене, борба да упишемо жељену школу, борба да нормално живимо, борба да се некоме допаднемо…

Велики сам љубитељ бициклизма и бициклиста. Пратим редовно све бициклистичке догађаје, борбу појединца против групе, исцрпљујуће вожње неколико стотина километара. И следећи дан, опет неколико стотина километара усресређени на победу, како појединца тако и свог тима. Имам жељу да једном уживо пратим Тур де Франс, као гледалац наравно.

В – ВЕРА

Нисам баш неки верник, што се цркве тиче. Сматрам да су сви људи на Свету исти ма које вероисповести били. Али да би постигао нешто у животу мораш да верујеш у оно шта радиш и чему тежиш. Иначе резултата нема без те вере.

Г- ГОЛМАН

Фудбал, најпопуларнија споредна ствар на свету. Једанаест момака у тиму, али ме увек одушевљавају гомани. Кад је тешко тиму ту је голман да спаси ситуацију. Ако неможемо да постигнемо гол, надамо се грешци противничког голмана (смех). Голмани су праве акробате, али и чудаци, на свој начин. Не кажу џаба „мораш да будеш мало луд да би био голман“.

 

Д – ДЕЦА

Са обзиром да највише радим са децом. Неискварена створења, жељна игре и упијања нових знања. Са њима је најлакше радити, увек постоји начин да их кроз игру „натераш“ да ураде оно што је планирано за тренинг. Цене твој труд и касније кад одрасту сећају се савета својих тренера (учитеља).

Ђ – ЂАК

Као у предходном  деца, ђаци, вредни, марљиви. Спремни за учење. Увек је лакше радити са добрим ђацима, лакше упијају, разумеју задате тренинге, али ни од оних лошијих не треба дизати руке. Свако преломи и неком тренутку и од њега настане одличан спортиста.

Е – ЕДУКАЦИЈА

Човек се учи док је жив. Нико не зна где ће га овај живот одвести, кренеш са једни планом, а завршиш на сасвим другом месту. Зато треба да се едукујемо што је више могуће, како би се снашли у новонасталим ситуацијама. Нема небитних предмета у школи, све нам понекад затреба. Зато учите језике, географију, рад на рачунарима, читајте књиге, ко зна кад ће нам шта затребати.

Ж – ЖИВОТИЊЕ

Велики сам љубитељ животиња. Тренутно немам ни једну, али имао сам доста домаћих животиња, мачака, паса. Животиње су доста сличне нама, науче да живе са човеком, опонашају људске особине. Верни пријатељи. Имао сам мачку која је сама отварала врата, ишла у тоалет, седала за сто да руча када ми ручамо, као члан домаћинства.

З – ЗЛАТИБОР

Ја сам локал патриота, волим Златибор. Имамо среће да живимо на овој планини, лепо је зими, још лепше лети. Доста људи смо упознали баш зато што сви воле да дођу овде. Мало ми смета ова непланска градња, али и то ће се довести у ред. Кад би могли да направе да Торник дигну на преко 2000 н/в, па да будемо прави зимски центар, најбоље би било (смех).

И – ИГРА

Игра, основна активност деце уз коју развијају све своје способности.  Једноставна и безбрижна игра, свима нама потребна.

Ј – ЈУГОСЛАВИЈА

Рођен сам за време велике Југославије и своје „безбрижне дане“ сам проживео у њој. Отишао сам у војску да браним Југославију, а вратио се из војске у сасвим другу малу државу. Колико је то добра и моћна држава била сведоче и сусрети са људима из ех-Ју држава које се сада већ у ЕУ. Сви  тврде да смо били најпожељнија земља у Свету. А какве би тек спортске тимове имали.

 

К – КАФА

Ујутру те подигне, увече те разбуди. Колико се само послова заврши уз кафу, роде се и неке љубави. Кафа је за мене најбоља споредна ствар на свету. Управо пијем једну.

Љ – ЉУБАВ

Покретач свега. Човек због љубави напише песму, напије се , промени понашање, чак су и ратови почињали због љубави. Да није љубави не би било ни нас.

М – МАЈКА, МИЛАНКО

Жена која те родила, одгајила, подржала,разумела кад нико није. Вечна подршка у животу. Велика захвалност свим мајкама.

Миланко Петровић (1988), момак из Сјенице који је доказаода се марљивим радом и залагањем могу постићи велики резултати иако немате баш све услове какве треба да имају врхунски спортисти. Освојио је 3 медаље на Универзијади у Тренту 2013, учесник Олимпијских игра у Сочију и Пјонгченгу. Миланко би и даље постизао врхунске резултате да је мало више имао подршку Савеза и државе, али је у најбољим годинама прекинуо своју каријеру, јер је морао да размишља о својој егзистенцији. Тужно.

Н – НИКОЛА

Свакоме се деси да после више година рада дође до презасићености, блокаде у раду, мањка идеја. То се десило и мени пре пар година. Срећом дошао је Никола Кутлешић да ради заједно са мном у клубу и он је донео са собом ту нову енергију која ми је била потребна. Нове идеје, савременији начин рада. Покренуо је неки нови почетак што се одразило и на успехе деце у клубу. Хвала Николи и надам се наставку сарадње.

Њ – J

Лако је Босанцима, они у Земљопису имају државу на слово Њ – Њемачка

О – ОЛИМПИЈАДА

Сваком спортисти је сан да учествује на Олимпијским Играма. То је био и мој сан док сам био млађи, али оно што нисам успео као спортиста, остварило ми се у тренерском послу. Учествовао сам на Зимским олимпијским играма 2006. у Торину, где сам као тренер одвео Бранку Кузељевић и Александра Миленковића. Предиван доживљај, дружење са врхунским спортистима, културни догађаји. Надам се да ће ми се указати прилика да учествујем на још неким Олимпијским играма, са неким од младих нада Златибора

П – ПРИЈАТЕЉИ

Човек има много познаника у животу, али само неколико пријатеља. Праве пријатеље треба чувати, ту су када ти требају. И не треба очекивати да од њих можеш увек добити све. Ако су ти пријатељи, онда знаш да и они имају својих проблема и обавеза. Пријатељство треба да буде узајамно, а не све да гледамо кроз своје очи.

Р –РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА

Представљати своју земљу на највећим светским такмичењима је сан сваког спортисте. Имао сам ту срећу да сам неколико година предводио Репрезентацију Србије у нордијском  скијању. Учествовали смо на многим сведским првенствима, били екипни прваци Балкана. Под мојим руководством такмичари су освојили 7 олимпијских норми. Све у свему успешна тренерска каријера. Надам се да ће се наставити.

С – СКИЈАЊЕ

Скијам од када сам видео прве скије. Не могу да кажем да је скијање мој живот, али захваљујући скијању урадио сам доста ствари у свом животу. Пропутовао Европом, упознао много дивних људи, стекао нове пријатеље. Имам осећај да не бих имао о чему да причам да није било скијања.

Т –ТОМ

Том Ерик Гуттулсрод, бивши војни аташе Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду. Упознали смо се на завејаном Златибору 2012. године. Он је тражио где да трчи на скијама, а ја сам се појавио на Обудоевици са децом на тренингу и ту су се наши путеви укрстили. Касније је Том долазио да заједно возимо бициклу по пространствима Златибора, да скијамо у Тић пољу. Захваљујући Тому, организован је пријем чланова СК „Златибор“ у Амбасади Краљевине Норвешке, после чека смо добили велику дуноцију од које је набављена већина опреме за клуб, коју и сада користимо, Још једном велико Хвала Тому.

Ћ –ЋУТАЊЕ

Ћутање је злато, тако каже изрека. Није право људима да увек чују истину, а пошто не волим да лажем ја често заћутим. А деси се и да проговорим, па се нађу увређени. Зато боље ћутати, ако баш не мора све да се каже.

У –УСПЕХ

Сви теже да буду успешни, али велика је цена успеха. Многе ствари се жртвују ради успеха. Зашто кажу успешан бизнисмен или успешан спортиста, а никад успешан човек. Збој једног успеха занемарујеш друге битне ствари у животу.

Ф –ФУДБАЛ

Не може дас е не помене, ко не може да га игра, воли да погледа утакмицу.

Х –ХРАНА

Поред редовног тренинга и одмора, једна од битних ствари сваког спортисте је уравнотежена и здрава исхрана. Све у циљу постизања бољих резултата.

 

Ц – ЦИГАРЕТЕ

Знам да није здраво, али цигарете су мој порок.

Ч –ЧАЈЕТИНА

Дивно мало место, где сам учио већину основне школе. Има своју душу. У Чајетини се највише осети дух старог Златибора.

Џ –ЏОНИ ШТУЛИЋ

Бранимир Џони Штулић, фронтмен чувене Азре. Његове песме за сва времена, нађу разлог за слушање у свакој прилици.

Ш – ШУКИ

Александар Миленковић Шуки (1967), човек је жива легенда. Тренирао је бициклизам у ОБК Београд, а да би зими одржавао кондицију почео је зими да тренира трчање на скијама. Захваљујући свом раду 1992. године је учествовао на две Олимпијаде у Абервилу и у Барселони, у два различита спорта што је то био јединствен пример у Свету. Касније 2006. У Торину је учествовао на Олимпијским играма као наш представник у биатлону. Три Олимпијаде у три различита спорта. Сада Шуки ради као тренер биатлона и смучарског трчања у Чилеу, Аргентини и Либану, и већ је одвео и њихове такмичаре на Олимписке игре у Сочију и Пјонгчангу.

И за крај популарни Токс има веома важну поруку за све:

Чувај те се и ово ће проћи. Биће времена за тренинге и шетње, само да останемо здрави.

#останикодкуће