Победом над београдским Динамиком екипа Вршца практично је осигурала пласман на завршни турнир АБА 2 лиге, у Чачак. Један од најзапаженијих играча на том мечу, као и у читавој сезони, био је Душан Кутлешић, који ће за десетак дана предводити свој тим у дуелу са клубом у којем је направио прве кошаркашке кораке.

-У наредна два кола потребна нам је још једна победа да и математички обезбедимо пласман у Чачак, чиме бисмо остварили свој примарни циљ за ову сезону. Победа против Динамика нам је први тријумф у гостима после више од два месеца и гостовања у Тивту. Поклопили су се и неки други резултати у том периоду, тако да су нам широм отворена врата за одлазак на завршни турнир. А тамо је све могуће – почиње причу Кутлешић, чији тим упоредо са регионалним такмичењем игра и домаћу лигу (КЛС), у којој је такође обезбеђена завршница.

–Обезбедили смо Суперлигу, мада морам истаћи да смо у последње време за домаће првенство мало „спустили гас“, не у смислу потцењивања противника, већ смо се сконцентрисали пре свега на АБА 2 мечеве. У КЛС-у смо наступали с мало мање емоција и енергије, али нам је то на крају донело завршни турнир регионалног такмичења. А уједно и тренеру пружа прилику да укаже шансу млађим играчима.

Први овосезонски међусобни дуел Вршчана са клубом у којем је Кутлешић поникао окончан је убедљивим тријумфом тима с југа Баната. Игром случаја, управо против бившег клуба пружио је једну од најзапаженијих партија у сезони (30 поена).

–Мало ми је било необично играти против састава у којем сам видео нека мени позната лица, с којима сам почињао кошаркашку каријеру, али ми је опет то дало и мотивацију да се покажем у најбољем светлу. Иако смо славили убедљиво, није било нимало лако. Полувреме је било изједначено, тек смо у трећем периоду преломили меч. У дворани на Златибору ће бити потпуно другачије, домаћи састав је ту доживео само два пораза ове сезоне.

Прве кошаркашке кораке Душан Кутлешић направио је са седам година у млађим категоријама КК Златибор. Генерација 1994, којој је припадао, једна је од најуспешнијих селекција у историји клуба. У финалу Првенства Региона Златибор је савладао чачанску Младост са 43-35, а најбољи стрелац завршног турнира (49 поена) био је – Душан Кутлешић.

–На наговор мог оца, који је био пријатељ са Желимиром Џамбићем, почео сам код њега да тренирам. Потом нас је преузео Страјин Недовић и с њим смо остварили одличне резултате у региону. У тој конкуренцији Чачак је био неприкосновен, за све нас остале представљали су неки НБА стандард. Победили смо их и они су тада прекинули праксу да у лиги наступају са два састава, већ су формирали јединствену екипу. Потом смо играли Квалитетну лигу, са тимовима из Шапца, Крагујевца, Крушевца… Тада су настала нека пријатељства која и данас трају.

Даљи кошаркашки пут Кутлешића је водио у град на Ђетињи, где је најпре играо у млађим селекцијама ОКК Ужице, код тренера Драгана Панића, а потом је прешао у јуниорски тим Слободе, који је наступао у Јединственој лиги Србије. Убрзо је уследио и деби у сениорском тиму, као и остварење највећег резултата у новијој историји ужичког клуба.

–Прве сениорске минуте забележио сам када нас је тренирао Милош Обреновић, а значајнија минутажа уследила је са Владимиром Ђокићем. Тај састав Слободе, у сезони 2012/2013, играо је Суперлигу и Куп Радивоја Кораћа. То је била сјајна екипа, доста домаћих играча, пуна дворана… У досадашњој каријери, то је сезона у којој сам највише уживао играјући кошарку.

После краћег боравка у ОКК Београду, Кутлешић прелази у редове ваљевског Металца, где поново долази до сарадње са Владимиром Ђокићем. Тада је забележио своје прве минуте у регионалном такмичењу.

–Био сам међу најмлађима у тиму, али ми је тренер Ђокић и поред тога поверио значајну улогу. Били смо шестопласирани тим у АБА лиги, а у домаћем првенству смо били трећи, одмах иза Партизана и Црвене Звезде.

 

Покушај да се отисне у свет међународне кошарке (у Италију) неуспешно се завршио због проблема са папирологијом. После краћег периода заједничког тренирања са матичним клубом, који се тада борио за пласман у виши ранг, Кутлешић постаје члан ФМП Железника. После задовољавајућег почетка, минутажа је бивала све мања, тако да је, како сам каже, нестрпљиво чекао промену средине. То је остварено доласком у Вршац и поновним успостављањем сарадње са тренером Ђокићем.

–То је тренер којег свакако највише ценим од свих стручњака са којима сам радио. Моја досадашња каријера је на неки начин нераскидиво везана за њега. Он од пре неколико месеци више није тренер Вршца, али се надам да ћу некада у будућности бити у прилици да поново сарађујем с њим.

Кутлешић је био члан једне од најквалитетнијих генерација у историји млађих кошаркашких репрезентација Србије. Под вођством селектора Дејана Мијатовића јуниорска селекција наше земље (за коју су наступали између осталих и Никола Јокић, Василије Мицић, Михајло Андрић, Петар Аранитовић, Стефан Пот, Никола Јанковић..) освојила је два одличја на међународним такмичењима.

–Нисам имао неку значајнију улогу у тиму, просто је квалитет екипе био такав да је подвиг био и сам улазак међу 12 играча. У 1/2 финалу Европског првенства у Литванији смо поражени од домаћина (69-67) у атмосфери каква је карактеристична за литванску публику. Морали смо да се задовољимо бронзом, у дуелу за 3. место смо победили Русију. Такође, дошли смо до финала Светског првенства у Прагу, где је било немогуће победити Американце. О каквој екипи се радило довољно говори чињеница да од тих 12 играча њих 10 сада игра НБА, а макар седморица су водећи играчи у својим екипама.

Као члан Универзитетске селекције Србије, која је наступала на Универзијади у Гвангжуу 2015. године, имао је прилике да сарађује са садашњим стратегом Златибора, а тадашњим селектором, Вањом Гушом.

–Веома лепо искуство, то такмичење је попут Олимпијских игара мањег формата. Екипа је дисала као један, добро смо сарађивали за тих два месеца заједничког рада, али смо резултатски подбацили. Испали смо у раној фази од Бразила, иако смо на полувремену имали двоцифрену предност. Вања се показао као пре свега добар човек и као велики мотиватор. Увек је налазио начина да нас на неки посебан начин мотивише и извуче из нас можда и више од наших реалних могућности.

извор – zlatibor press