Представљамо спортисте -АЛЕКСАНДРА САШКА ПАНТОВИЋ

Гост ове недеље у нашој рубрици „представљамо спортисте“ је капитен Одбојкашког клуба Златибор, бисер чајетинског спорта, Александра Сашка Пантовић.

СПОРТСКИ ПОЧЕТЦИ

Мој тата Душко ме је у првом разреду одвео на први тренинг, код тренера Снежане Томић, бивше репрезентативке наше земље. Искрено, за одбојку сам се одлучила зато што у Чајетини није постојао женски кошаркашки клуб, али убрзо сам се заљубила у одбојку и све лепоте овог спорта.

ОДБОЈКАШКИ КЛУБ ЗЛАТИБОР

Захваљујући преданом раду наше председнице Наде Милошевић, нашег тренера Станка Брашанца и помоћног тренера Милице Јокић овај наш мали клуб прераста у један од водећих у региону у овом спорту. Сви чланови клуба су као једна велика породица, дружимо се и ван тренинга и утакмица, што додатно олакшава сарадњу на терену. Из сваког тренинга, сваке утакмице напредујемо и као играчице и као особе. Пример те породичне атмосфере је и то што тренер све играчице ословљава са „ћеро“, а играчице њега „ћале“. Не би било у реду да не поменем и публику, која се за све наше утакмице одазива у великом броју, они су наш седми играч. Много позитивних коментара на начин наше игре. Занимљиве смо за гледање јер не играмо „мирну“ већ „дивљу“ одбојку.

ИДОЛИ

Највећи идол ми је мој тата Душко. Његова љубав и посвећеност спорту је учинила да и ја кренем његовим стопама. Спортска дворана му је увек била друга кућа, што временом постаје и моја. Највише ми значе његове критике после утакмица, биле позитивне или негативне, знам да су искрене и од срца.

МОСИ

На игре гледам не толико као такмичарске, већ на једно велико дружење са нашим спортистима, као и са спортистима из других општина. Једно велико другарство влада између свих спортиста из наше општине, поджавамо се на борилиштима, навијамо једни за друге. После напорне сезоне, МОСИ нам дође као један вид опуштања. Наравно, када смо на терену, дајемо све од себе да победимо, али резултат није императив. Сваке игре су ново искуство и прича за себе. Одбројавам време до јула и МОСИ-ја у Прибоју.

АНЕГДОТЕ

Пошто много времена проводимо заједно, што на тренинзима, утакмицама, путовањима дешавају се разни испади, бламови, занимљиви разговори и изјаве. Од свега тога могла би да се напише књига, али ипак није све за јавност. Најмање болно, а нама занимљиво и симпатично су нпр. изјаве тренера Станка када нам је на постављени блок рекао „Како вам стоје руке у блоку, као да сте подигле букет ружа“. На МОСИ, када је једна играчица промашила лопту питао је “ Да ли се то лопта скупила од сунца?“. Такође на играма, после испуцане лопте у аут, уложио је приговор судијама због тога што су смањили терен.

ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТ

За неку ближу будућност, план ми је да завршим факултет и да нађем дечка (смех). А планови везани за одбојку… И поред понуда Спартака из Суботице, ОК Београда и ОК Новог Пазара и моје велике жеље да се опробам у вишем рангу, одлучила сам да останем у Чајетини. Надам се да ћу играти у том вишем рангу, наравно са мојим ОК Златибором. Уз добар рад нас као играчица и наших тренера ни тај успех није далеко.

СТАЊЕ У ЧАЈЕТИНСКОМ СПОРТУ

Чајетина је спортско место где се велики број деце бави спортом. Није битно да ли су колективни или индивидуални спортови у питању, деца бележе веома успешне резултате. Деца воле да гледају успешне сениоре и да од њих праве идоле, а на срећу код нас у последње време имају и на кога да се угледају. Веома запажене резултате у последње време остварују одбојкашице, фудбалери, кошаркаши… Као што сам рекла за наше утакмице, веома ми је драго што велики број љубитеља спорта подржава и остале спортисте из наше општине. НИ МАЊЕГ МЕСТА НИ ВЕЋЕГ СПОРТСКОГ СРЦА.

ПОРУКА МЛАДИМА

Децо, бавите се спортом. Oставите мобилне телефоне, компијутере и лопту у руке. Много више успомена остаје из парка, хале и разних спортских путовања него са фејса, твитера и инстаграма.

Биографија

Александра Пантовић, ћерка прослављеног кошаркаша Душка Пантовића, рођена је у Ужицу 27. маја 1997. године. Основну школу завршила је у Чајетини где и данас живи. Сашка је тренутно студент друге године Високо пословно-техничке школе одсек туризам у Ужицу. Са седам година почела je да тренира одбојку у одбојкашком клубу Златибор, где је од школе одбојке, преко свих млађих категорија дошла до првог тима. Сада, као капитен, прва међу једнаким, предводи девојке у Првој Б лиги Србије. Тренутно ради и као тренер у школи одбојке у ОК Златибор.