ИВАН ЈЕЧМЕНИЦА – ВИЦЕШАМПИОН СВЕТА У ФУТСАЛУ ЗА АДВОКАТЕ

Фудбалска репрезентација адвоката Србије остварила је велики успех освајањем сребрне медаље на Светском првенству у Шпанији.

Наша селекција је поражена у финалу од Украјине са 2:0, али је оставила сјајан утисак на турниру који је одржан у околини Барселоне.

Српски адвокати у групи су одиграли нерешено са Русијом (1:1), а убедљиво су победили Француску (5:0) и Мароко (9:2).

У осмини финала пала је Румунија (3:0), у наредној рунди прошлогодишњи шампион Бразил (3:2), а потом је у полуфиналу савладан и Португал (2:1).

Боје националног тима бранили су: Душан Данковић, Данко Спахић, Нино Досен Мајкић, Лука Жабаљац, Александар Шестић, Филип Исаиловић, Никола Пањковић, Ђорде Марковић, Срдан Кашиловић, Златан Маринковицћ, Ненад Војновић и наш голман Иван Јечменица.

Поводом овог великог успеха Иван Јечменица је за наш сајт изјавио :

Екипа Адвокатске коморе Београда била је савршен спој младалачке лепршавости и фудбалске зрелости, у којој је моја маленкост била најмлађи играч са 26 година док је најстарији играч имао 57. Током читавог такмичења одликовао нас је изражен тимски дух и одлична атмосфера, што је и пресудно утицало да превазиђемо индивидуалне играчке недостатке и постигнемо овај историјски успех.

Први озбиљан тест смо имали у 1/4 финалу када смо изашли на мегдан екипи из Бразила, тада актуелном Светском шампиону и браниоцу трона. Свако ће рећи: „Бразил зна фудбал“. Ово важи и за бразилске адвокате који могу да се похвале сјајним индивидуалцима међу којима је предњачио њихов капитен, мајстор на петопарцу који је нашој екипи задавао пуно проблема сјајном контролом лопте и променом правца. Ипак, успели смо да зауставимо готово све њихове нападе захваљујући сјајној дисциплини и пожртвованости у фази одбране, потврдивши тако епитет екипе која прима мало голова. Успели смо да казнимо једно непромишљено истрчавање бразилског голмана коме сам одбранио ударац са средине терена, након чега се лопта одбила до нашег играча Кашиковића који је сјајним лобом преко пола терена трасирао пут ка победи израставши тако у јунака утакмице. Да победа наше екипе не буде упитна потрудио се селектор-играч Нино Досен који је пресекао пас испред самог Бразилског гола и рутински савладао њиховог голмана.

Наредни дан је донео још једну велику утакмицу. Играли смо са екипом из Португала, наше муштерије којима смо годину дана раније узели скалп у Марибору у утакмици за треће место. Португалцима смо се супроставили нашом препознатљивом дефанзивном игром користећи шансе из контри. Користили смо све слабости Португала, а пре свега физичку супериорност нашег робусног центарфора Пањковића који је искористио једну употребљиву лопту, заградио се поред омаленог португалског играча и постигао водећи погодак. Након тог погодка Португал је све карте бацио у напад што је наша екипа искористила, те након грешке њиховог голмана постигла други, испоставиће се одлуцујући погодак.

Последњег дана такмичења уследиће финална утакмица против фаворизиване Украјине, екипе која до тада није примила ниједан погодак. Украјинци, махом голобради младићи, више су остављали утисак професионалне екипе малог фудбала него тима састављеног искључиво од адвоката. Финална утакмица је своју увертиру имала у виду феште током које је одиграна традиционална, хазардерска игра прављења куле од људских тела са малим дететом на врху, да би се завршила интонирањем химни финалиста.

Наша екипа се одлично бранила читаво прво полувреме не дозволивши Украјинцима да направе нити једну стопостотну шансу за погодак. Определили смо се за најдефанзивнију поставку јер је то био једини начин да неутралишемо нападе Украјинаца који су пуно трчали, мењали позиције, а све захваљујуци цињеници да су у ротацији имали 8 веома младих и физички спремних играча. Ово веома тврду, такмичарску утакмицу упропастио је судија који је у 6. минуту другог полувремена свирао непостојећи фаул у корист Украјинаца, испред нашег петерца. Из овог слободног ударца, сплетом несрећних околности, примили смо гол. Након тога кренули смо у напад са голманом, успели да створимо две сјајне шансе али једноставно фортуне тога поподнева није била на нашој страни.

Остаје велика жал и горак укус након овог пораза, а највише због судске неправде која се испречила да можда освојимо и најсјајније одличје и своје клупске витрине обогатимо јединим пехаром који недостаје у колекцији.

Прилика за то ће бити већ наредне године у Ирској где ћемо, Боже здравља, учествовати на Европском првенству.